Ukoliko je broj spermatozoida u jednom mililitru sperme manji od 20 miliona u pitanju je oligospermija. Medjutim, ova definicija je vrlo gruba i većina autora se ne slaže sa njom. Utvrđeno je da do spontane trudnoće može doći i ukoliko je broj spermatozoida u jednom mililitru manji od 10 miliona tako da se i ovaj broj može uzeti kao granična vrednost. Broj spermatozoida po mililitru je svakako vrlo značajan, ali mnogo značajniji parametar je ukupan broj spermatozoida u ejakulatu. Prema tome, ne mogu se na isti način tretirati pacijenti sa oligospermijom i malom količinom sperme i oni koji u velikom volumenu sperme imaju manji broj spermatozoida po militru. U svim slučajevima oligospermije, dijagnoza se može sa sigurnošću postaviti tek posle pregleda nekoliko uzoraka sperme, jer i kod pacijenta koji su dokazano fertilni postoje izražene varijacije u broju spermatozoida.
Pošto se utvrdi da se zaista radi o oligospermiji, istražuje se njen mogući uzrok. Hormonske i hromozomske analize su neophodne samo u slučajevima da je broj spermatozoida u mililitru sperme manji od 5 miliona. Kod svih ostalih, prvo treba isključiti varikocelu (proširenje testikularnih vena). Smatra se da ukoliko se otkrije varikocela treba nju prvo korigovati, a zatim, po potrebi nastaviti sa medikamentnom terapijom. Kriptorhizam takođe može biti uzrok oligospermije, naročito ukoliko je jednostran. U cilju terapije neophodna je korekcija ovog poremećaja bilo spuštanjem testisa u skrotum ili odstranjivanjem nespuštenog testisa.
Nažalost, kod najvećeg broja pacijenata sa oligospermijom, uzrok ovog poremecaja nije poznat (idiopatska oligospermija) tako da nam na raspologanju stoje samo empirijski oblici terapije.