Spermatozoid je visoko diferencirana, samostalna ćelija sposobna za oplodnju ženske jajne ćelije, oocita. Spermatozoid se sastoji od glave i repa. Glava čini svega 10 % dužine spermatozoida. U njoj se nalazi jedro ćelije u kome je genetski materijal a iznad njega, na vrhu glave je akrozom koji joj i daje specifican kruškoliki izgled. Akrozom je neophodan elemenat glave bez koga je nemoguć prodor spermatozoida u jajnu celiju. Iza glave, ka repu epididima je vrat . Rep spermatozoida je veoma dugačak. Njegova specifična struktura omogućava pokretljivost spermatozoida.
Građa repa spermatozoida koja mu omogućava samostalnu pokretljivost je ista kod svih životinjskih vrsta. Defekti u građi repa mogu biti odgovorni za nepokretnost spermatozoida a ovakvi spermatozoidi nisu sposobni da samostalno izvrše oplodnju. Svoju pokretljivost spermatozoidi stiču tokom svog prolaska kroz epididim, kada u njima dolazi do značajnih hemijskih, metaboličkih i morfoloških promena. Zadovoljavajuća pokretljivost spermatozoida nije jedini uslov koji je neophodan da bi došlo do oplodnje. Ustanovljno je da spermatozoidi koji nisu određeno vreme proveli u ženskom genitalnom traktu nisu u mogućnosti da izazovu fertilizaciju. Proces kroz koji tada prolaze spermatozoidi se naziva kapacitacijom. On se moze i veštački izazvati, boravkom spermatozoida u pogodnom medijumu što se koristi prilikom in vitro obrade sperme. Kapacitacija je neophodan preduslov fertilizacije, prilikom koga dolazi do ubrzanja metabolizma spermatozoida i promena u njegovoj membrani. Posle kapacitacije sledi akrozomska reakcija kojom se ostvaruje spajanje i prodor spermatozoida u jajnu celiju. Tokom akrozomske reakcije, dolazi do oslobađanja enzima akrozina koji razlaže ovojnice oko jajnih ćelija. Nedostatak akrozoma koji se moze uočiti prilikom mikroskopskog pregleda sperme onemogućava fertilizaciju i pacijenti su sterilni, uprkos prisustva zadovoljavajućeg broja spermatozoida u ejakulatu.
